Šahana Hadžijeva, paradžudistkinja iz Azerbejdžana, nedavno je izazvala veliku pažnju javnosti nakon što je otkriveno da ne ispunjava uslove za učešće na Paraolimpijskim igrama, jer ne poseduje invaliditet koji je klasifikaciono potreban u njenoj kategoriji. Hadžijeva je osvojila zlatnu medalju u kategoriji do 48 kg na Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine i time stekla status heroine u svojoj zemlji.
Međutim, kontroverze su počele kada su dodatna testiranja izvršena pre Svetskog prvenstva u Astani pokazala da Hadžijeva zapravo ima dobar vid, čime gubi pravo nastupa u kategoriji osoba sa oštećenim vidom. Ranije je klasifikovana kao takmičarka u kategoriji J2, u koju spadaju sportisti sa umereno oslabljenim vidom, bazirano na LogMAR koeficijentu između 1,3 i 2,5, ili vidnim poljem manjim od 60 stepeni.
Paradžudo kao paraolimpijski sport ima veoma rigorozna pravila kada je u pitanju klasifikacija sportista. Samo osobe koje zaista ispunjavaju medicinske i funkcionalne kriterijume mogu da se takmiče u paraolimpijskom sistemu. Otkriće da Hadžijeva vidi dovelo je do njene doživotne suspenzije iz takmičenja pod okriljem Međunarodnog paraolimpijskog komiteta.
Iako je Hadžijeva ranije imala uspeha i u konvencionalnim džudo takmičenjima, uključujući i osvajanje zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 2015. godine u Sofiji, njena karijera u paraolimpijskom sportu sada je okončana zbog kršenja pravila i narušavanja integriteta sporta.
Slučaj Hadžijeve pokrenuo je i širu diskusiju o pouzdanosti sistema klasifikacije u para sportovima, kao i o etičkim dilemama koje prate pokušaje pojedinaca da nelegalno dobiju prednost pomoću falsifikovanih medicinskih nalaza ili netačnih izjava.
Slični incidenti su se dešavali i u drugim zemljama. Nedavno su različite sportske federacije upozorile na potrebu strože kontrole i edukacije sportista i trenera o značaju poštovanja klasifikacionih pravila kako bi se očuvala ravnopravnost i fer plej u paraolimpijskim disciplinama.
Komitet za paraolimpijski sport Azerbejdžana izrazio je razočaranje zbog celokupne situacije, dok javnost i atletski krugovi traže odgovornost i eventualne posledice za sportiste, trenere i lekare koji su bili uključeni u proces klasifikacije.
Ova situacija ponovo osvetljava važnost transparentnosti i stručnosti u para sportovima, gde je potrebna posebna pažnja s obzirom na specifičnost uslova pod kojima se takmičenja odvijaju. Sportisti sa stvarnim invaliditetima moraju imati jednaku i poštenu šansu da pokažu svoje sposobnosti, bez narušavanja verodostojnosti takmičenja.