Angelos Postekoglu je doneo ono što su navijači Totenhema čekali decenijama – trofej. Iako je došao s malo pompe, australijski strateg je uspeo da preokrene sudbinu kluba i donese prvo ozbiljno slavlje u novijoj istoriji kluba, osvajanjem Lige Evrope.
Njegov dolazak je bio praćen skeptičnim pogledima, naročito imajući u vidu istoriju neuspeha i konstantnog tavorenja u senkama Premijer lige. Međutim, ono što je usledilo kroz dve sezone njegovog rada jeste transformacija ekipe u disciplinovanu, ofanzivnu i formacijski stabilnu celinu, koja je pronašla svoj identitet – nešto što je Totenhemu dugo nedostajalo.
Postekoglu je još na početku svoje druge sezone izjavio da ne “obično” osvaja trofeje u toj fazi trenerskog mandata, već da ih “uvek” osvaja. Retko kada ovakve izjave dobiju potvrdu na terenu, ali ovog puta su se njegove reči pokazale kao proročanske. Totenhem je, zahvaljujući njegovom radu, nadmudrio velikane poput Mančester junajteda u samom finalu i zasluženo podigao pehar Lige Evrope.
Sezona nije bila bez izazova – problemi s povredama, ograničen budžet i zahtevni čelnici kluba često su dovodili u pitanje njegovu strategiju. Uprkos tome, Postekoglu je ostao veran svom stilu igre i ideji da će tim fudbal i upornost doneti rezultate. Na kraju, ti rezultati su i došli, ostavljajući snažan trag u istoriji ovog londonskog kluba.
Nije nevažno što je trofej došao uz pobedu nad starim rivalom, Mančester junajtedom. Takav trijumf dodatno osnažuje osećaj uspeha među navijačima, koji konačno mogu da proslave konkretan rezultat, a ne samo dobre početke sezona i obećanja koja nikad nisu došla do kraja.
Postekoglu će možda napustiti klub, ali ono što ostavlja za sobom je više od trofeja. Ostavlja mentalitet pobednika, poverenje u sopstveni sistem i dokaz da se i bez velikih ulaganja može doći do velikih uspeha. Kako je i sam rekao – nije da ih nije upozorio.