Janik Siner, mladi italijanski teniser koji je brzo izbio u sam vrh svetskog tenisa, poznat je po svojoj taktičkoj zrelosti, izuzetnoj fizičkoj spremi i neverovatnoj doslednosti sa osnovne linije. Njegove partije protiv velikih imena tenisa, uključujući Karlosa Alkaraza i Novaka Đokovića, neretko su pokazivale njegov neverovatan potencijal da dominira u eri moderne igre. Međutim, najnovije analize ukazuju na to da i ovaj teniski virtuoz ima svoju slabu tačku – prvi servis.
Dok većina top tenisera beleži procente uspešnosti prvog servisa između 65 i 70 odsto, Sinereva statistika sa tek nešto više od 60% je ispod proseka elite. To ga automatski stavlja u nepovoljniji položaj u mečevima protiv protivnika koji agresivno koriste prilike kada se nađu na povratničkoj strani. U današnjem tenisu, gde svaki segment igre igra ključnu ulogu, ovakva slabost može biti presudna u tesnim duelima.
Uprkos tome, Siner ostaje jedan od najstabilnijih igrača na sopstveni servis, osvajajući impresivnih 92% gemova kada servira. Ovaj podatak govori u korist njegove sposobnosti da se izvlači iz potencijalno opasnih situacija i da svoj drugi servis pretvori u oružje, a ne slabost. Njegova snaga u planiranju poena i kontrolisanju ritma igre omogućava mu da i bez vrhunskog procenta prvog servisa ostane među najtežim protivnicima na turu.
Ipak, kako se konkurencija sve više pojačava, a mlađi igrači unose svežu energiju i neuobičajeno visok nivo igre, svaki, pa i najmanji nedostatak može biti odlučujući. Sinerov prvi servis, koji igra sa mnogo rizika i dubine, često se isplati, ali isto tako predstavlja mač sa dve oštrice, posebno protiv najboljih returnera sveta.
Ukoliko Janik uspe da poveća procenat pogodaka u prvom servisu, njegovi protivnici će imati još manje prostora da ga ugroze. Sa njegovom disciplinom i radnom etikom, nije teško zamisliti da će ova slabost uskoro postati njegov novi adut.