Priča Čendrima Kameraja svedoči o tome koliko je tanka linija između snova i stvarnosti u svetu profesionalnog sporta. Njegov put od velikih obećanja u fudbalu do kancelarijskog posla u građevinskoj industriji podseća na brojne slične sudbine mladih sportista širom Evrope. Kameraj nije usamljen primer — kroz istoriju fudbala mnogi mladi talenti su morali prerano da završe svoje karijere, uglavnom zbog povreda, i da pronađu novi životni put van sportskih terena.
Sličan scenario zadesio je i Dragana Mladenovića, bivšeg igrača Crvene zvezde, koji se nakon serije povreda povukao iz fudbala i posvetio privatnom biznisu. Takođe, italijanski golman Simone Scuffet, koji je važio za naslednika Đanluiđija Bufona, godinama nije uspeo da ispuni očekivanja i danas igra u manjoj ligi, daleko od svetla reflektora koji su ga nekada pratili.
U Engleskoj je poznat primer Jacka Colbacka, bivšeg fudbalera Sunderlanda i Newcastlea, koji je nakon duge borbe sa povredama i padom forme odlučio da karijeru završi tiho, bez velike najave, okrenuvši se radu sa mladima i trenerskom poslu.
Kao i Kameraj, mnogi od ovih sportista suočili su se sa teškom realnošću u kojoj više nisu mogli da se oslanjaju na telo koje ih je nekada nosilo ka vrhu. Ipak, ono što ih povezuje jeste snaga da pronađu novi smisao i motivaciju van sporta. Kameraj sada svoju perspektivu koristi u građevinskoj industriji, dok drugi nastavljaju da grade karijere u sferi edukacije, menadžmenta ili nekim potpuno novim oblastima.
Ove priče nas podsećaju da sport donosi mnogo više od trijumfa – on nosi sa sobom discipline, upornost i borbeni duh koji ostaju i kada se reflektori ugase. Svaka od ovih sudbina, uključujući i Kamerajevu, predstavlja svedočanstvo o životu koji ne prestaje sa poslednjim zviždukom na terenu, već tek tada počinje novo poglavlje, jednako vredno divljenja.