Carlos Alcaraz, iako trenutno važi za jednog od najuspešnijih i najperspektivnijih tenisera sveta, svoj život vodi prilično skromno i prizemno. Sa samo 22 godine već je osvojio šest Grand Slam titula, zabeležio preko 276 profesionalnih pobeda i zaradio oko 50 miliona evra kroz nagradne fondove. Ipak, ono što njegovu priču čini dodatno zanimljivom nije broj trofeja, već činjenica da, uprkos ogromnom uspehu i finansijskoj nezavisnosti, još uvek živi sa svojim roditeljima.
Alcaraz ne vidi potrebu da se preseli i započne potpuno samostalan život, jer, kako kaže, izuzetno ceni porodični mir i toplinu doma. “Srećan sam kod kuće. Retko sam sa porodicom zbog čestih putovanja, a kad se vratim, želim da budem s njima. Majka me uvek rado dočeka, nedostajem joj, i to mi mnogo znači”, izjavio je u jednom intervjuu.
Njegova privrženost porodici očituje se i u svakodnevnim navikama – priznaje da ne ume da kuva i da izuzetno ceni kuhinju svoje majke, koju smatra najboljom kuvaricom na svetu. “Kod kuće sam samo Carlos, a ne teniser broj jedan. Roditelji i dalje imaju pravila – kažu mi kada treba da nešto uradim, ili da ne dolazim kasno kući”, rekao je s osmehom.
Slične priče o mladim sportistima koji ostaju vezani za porodicu i uprkos ogromnom uspehu nisu retke. Mnogi, poput Cristiana Ronalda ili Lionela Messija u svojih ranim karijerama, isticali su važnost porodične podrške u trenucima velikog pritiska i slave. Upravo taj balans između profesionalnog sveta sporta i privatnog života daje posebnu dimenziju ljudskosti velikim sportistima poput Alcaraza.
U vremenu kada bogatstvo i nezavisnost mnoge podstiču da se distanciraju od svojih korena, Carlos Alcaraz ostaje veran jednostavnom načinu života. Njegov primer pokazuje da snovi mogu da se ostvare bez da se izgubi ono najvažnije – bliskost sa porodicom, skromnost i zahvalnost.