Prošlo je više od decenije od jedne od najdramatičnijih utakmica u istoriji Lige šampiona – finala između Čelsija i Mančester junajteda 2008. godine u Moskvi. Ipak, emocije i posledice tog meča i dalje su duboko prisutne kod tadašnjeg kapitena londonskog tima, Džona Terija. U razgovoru za jedan podkast, Teri je iskreno progovorio o svom unutrašnjem bolu i psihološkim posledicama koje su proizašle iz promašenog penala koji je mogao da promeni tok istorije Čelsija.
U tom trenutku, Teri je imao priliku da donese Čelsiju prvu titulu u Ligi šampiona. Stao je da izvede ključni penal, ali se okliznuo i pogodio stativu, čime je san o evropskoj kruni nestao. Taj snimak obišao je ceo svet, a ono što nije bilo vidljivo jeste borba koju je vodiо iznutra nakon utakmice.
“Voleo bih da sam tada nekome rekao kako se osećam,” rekao je Teri, prisetivši se te noći. “Bio sam sam u hotelskoj sobi na visokom spratu, gledao kroz prozor i pitao se ‘Zašto?’. Ne želim da kažem da bih nešto uradio sebi, ali istina je da su mi kroz glavu prolazile veoma tamne misli.”
Iskrenost koju je Teri pokazao osvetlila je važnu temu o kojoj se nedovoljno priča u sportu – mentalno zdravlje profesionalnih sportista. Teret očekivanja, pritisak navijača, medija i samih sebe često ostaje nevidljiv, iako može da ostavi duboke posledice.
Džon Teri je postao primer kako i naizgled jaki i nepobedivi junaci nose rane. Njegovo priznanje izazvalo je brojna reagovanja, pre svega podršku bivših saigrača i sportskih stručnjaka koji ističu značaj otvorenih razgovora o mentalnom zdravlju.
Danas, Teri koristi svoje iskustvo kako bi motivisao mlade fudbalere i ukazao im na važnost emocionalne podrške i otvorene komunikacije. Njegova iskrenost pokazuje da put od poraza do mira često vodi kroz prihvatanje, refleksiju i deljenje sopstvene priče sa drugima.
Ova emotivna ispovest nekadašnjeg kapitena Čelsija još jednom podseća da sport nije samo igra – on je i borba sa samim sobom, a najveće pobede ponekad se ne vide na terenu.