Sudbina iranskih fudbalerki koje su učestvovale na Azijskom kupu u Australiji privukla je veliku pažnju zbog njihove odluke da ne pevaju nacionalnu himnu pred utakmicom sa Južnom Korejom. Ovaj potez izazvao je osudu kod kuće, gde su neka zvanična lica nazvala fudbalerke “izdajnicama”.
U strahu za svoju bezbednost, nekoliko igračica je odlučilo da ostane u Australiji, gde su dobile humanitarne vize. Većina tima se vratila u Iran preko Malezije, ali putovanje je postalo problematično zbog potencijalnih vazdušnih napada.
Australijske vlasti su ponudile azil fudbalerkama koje su izražavale želju da ostanu, a ministar za imigracije, Toni Burk, naglasio je da im je pružena zaštita i smeštaj na sigurnom mestu. Dodeljena im je mogućnost za stalni boravak u Australiji, što im omogućava da tamo žive i rade.
Burk je naveo da nije bilo pritisaka na igračice koje su odlučile da se vrate. On je, međutim, istakao i problem s mogućom odmazdom prema porodicama igračica koje su ostale u Australiji.
Situacija je privukla čak i međunarodnu pažnju, pa je i bivši američki predsednik Donald Tramp apelovao na Australiju da pruži azil ovim fudbalerkama, naglašavajući važnost zaštite njihovih prava i bezbednosti.
Nakon finalizacije ugovora o boravku, fudbalerke koje su ostale u Australiji rekao su da nisu politički aktivisti, već sportistkinje koje žele sigurnost. Njihova odluka da prećute tokom himne bila je simboličan čin otpora prema pritiscima i uslovima s kojima se suočavaju.
U međuvremenu, podrška za ove žene dolazila je sa svih strana, uključujući i publiku na stadionu tokom utakmice, koja je zviždala zvaničnoj himni i uzvikivala podršku fudbalerkama i njihovim porodicama.
Čitava situacija skreće pažnju na teškoće i izazove s kojima se sportistkinje suočavaju u zemljama s restriktivnim režimima i ukazuje na potrebu za međunarodnom solidarnošću i podrškom.
