Novak Đoković, jedan od najvećih sportista u istoriji tenisa i ponos Srbije, ponovo je dospeo u centar pažnje domaće javnosti – ovaj put, ne toliko zbog svojih sportskih uspeha, koliko zbog svojih stavova i podrške građanskim inicijativama. Njegove poruke podrške studentima koji su mesecima protestovali protiv aktuelne vlasti izazvale su burne reakcije u pojedinim medijima bliskim režimu.
Na početku godine, kada je Đoković putem društvenih mreža izrazio solidarnost sa studentima koji se zalažu za demokratske promene, deo provladinih medija odlučio je da ga ignoriše. Njegovi mečevi i sportski rezultati nisu se prenosili nekoliko dana, što je predstavljalo tihi bojkot jednog od najvećih ambasadora Srbije u svetu.
Takođe, dodatne kritike upućene su mu i nakon što se prisetio tragedije u Novom Sadu, kada je u urušavanju nadstrešnice život izgubilo 16 osoba. Na svom Instagram profilu podelio je više objava posvećenih nastradalima, uključujući i sliku sa imenima žrtava, ali i fotografiju sa protesta na kojoj demonstranti nose njegovu maketu u znak zahvalnosti za podršku. Ta poslednja objava je namerno prećutana u nekim medijima, dok su druge dve prenesene.
Vrhunac napada stigao je kada je urednik tabloida Informer, Dragan Vučićević, u gostovanju na televiziji nazvao Đokovića “propalim teniserom”. Ova izjava izazvala je talas ogorčenja na društvenim mrežama, gde su brojni građani stali u Đokovićevu odbranu ističući da je on ne samo najbolji teniser koga je Srbija ikada imala, već i uzor mladima širom sveta.
Uprkos pokušajima medijskog umanjivanja njegovih sportskih i društvenih doprinosa, Novak Đoković ostaje snažan simbol slobodnog mišljenja i doslednosti. Ovaj slučaj takođe otvara važno pitanje: da li javne ličnosti imaju pravo da izraze svoje mišljenje bez straha od medijskog linča, čak i kada to mišljenje nije u skladu s političkom većinom?
Podrška građana, naročito na društvenim mrežama, pokazuje da slobodno izražavanje mišljenja i dalje ima svoje mesto u društvu, bez obzira na pokušaje da se uguši ili diskredituje. Novak Đoković tako, i van teniskog terena, ostaje šampion – ovog puta u borbi za pravo na glas i istinu.