Odluka legendarnog NFL igrača Toma Bradyja da klonira svog preminulog psa izazvala je burne etičke rasprave širom sveta. Kloniranje kućnih ljubimaca sve više postaje dostupno zahvaljujući napretku u biotehnologiji, ali istovremeno otvara mnoga pitanja o granicama nauke, empatije i moralnosti.
Brady je odlučio da klonira svoju voljenu kuju Luu, koja je bila deo njegove porodice tokom braka sa supermodelom Gisele Bündchen. Pas je preminuo krajem 2023. godine, a Brady je, koristeći uzorak krvi, angažovao specijalizovanu biotehnološku kompaniju da stvori klon novog psa, kojeg je nazvao Junie.
Slučajevi poput ovog nisu bez presedana. Pored već poznatog primera Barbre Streisand, koja je 2018. godine klonirala svoju pudlu Samanthu, sličan postupak su sproveli i drugi poznati pojedinci, uključujući Paris Hilton. Njen pas Diamond Baby nestao je 2022. godine, nakon čega je Viagen Pets, kompanija specijalizovana za kloniranje, proizvela dva genetski identična psa.
Dok neki smatraju da kloniranje ljubimaca predstavlja emotivni nastavak veze sa omiljenim životinjama, stručnjaci za bioetiku upozoravaju na rizike i dileme koje takva praksa nosi. Pitanja poput dobrobiti životinja, komercijalizacije kućnih ljubimaca i prirodnog toka života postaju sve relevantnija.
„U emocionalnom smislu, jasno je zašto ljudi žele da povrate svoje voljene ljubimce, ali važno je razumeti da kloniranje nije vraćanje iste ličnosti, već stvaranje genetski identične jedinke sa potencijalno različitim ponašanjem i karakteristikama“, objašnjava dr. Jelena Milenković, stručnjak za bioetiku.
Uprkos kritikama, firme koje nude usluge kloniranja beleže sve veći broj zahteva, posebno među slavnim ličnostima i osobama koje žele da na „večan“ način očuvaju uspomenu na svoje ljubimce. Cena ove usluge se kreće između 50.000 i 100.000 dolara po psu, što dodatno otvara pitanje dostupnosti i pravednosti ovakvih biotehnoloških rešenja.
Iako naučno fascinantan, čin kloniranja još uvek ostaje predmet dubokih društvenih podela, a slučaj Toma Bradyja samo je dodatno podstakao globalnu debatu o granicama savremene nauke i emocija.