Finale Kupa afričkih nacija pretvorilo se u pravu sportsku dramu, koja je ostavila gorak ukus ne samo akterima meča, već i globalnoj fudbalskoj javnosti. Umesto da bude proslava igre i talenata afričkog kontinenta, duel između Senegala i Maroka ostao je zabeležen kao jedno od najkontroverznijih finala u savremenoj istoriji fudbala.
Utakmica je od samog početka imala tenziju, ali su sporni sudijski momenti u finišu meča potpuno bacili senku na sportski duh takmičenja. Već u 92. minutu meča, gol koji je postigao Senegal poništen je zbog blagog kontakta između Secka i Hakimija. Mnogi eksperti su ovu odluku nazvali preteranom, pogotovo s obzirom na to da se radilo o samoj završnici finala.
Nekoliko minuta kasnije sledi nova kontroverza – penal za Maroko. Nakon kornera, Sarr je povukao jednog igrača Maroka za dres, ali kontakt je bio minimalan. Uprkos tome, sudija iz Konga pokazuje na belu tačku, što izaziva ogromno nezadovoljstvo među igračima Senegala. Nakon višeminutne VAR provere, penal je potvrđen.
Najveću pažnju javnosti izazvao je trenutak kada je Senegal odlučio da napusti teren u znak protesta. Selektor Pape Thiaw je povukao ekipu, dok je kapiten Sadio Mane pokušavao da umiri situaciju. Posle 15 minuta pauze i nagovora, Senegal se ipak vratio na teren, ali atmosfera je bila daleko od takmičarske. U međuvremenu, tribine su pretvorene u poprište sukoba između navijača Senegala i marokanske policije, uz upotrebu stolica i pendreka.
Kao da sve prethodno nije bilo dovoljno, dodatni pečat haosu dao je promašen penal koji je mogao da donese pobedu Maroku. Brahim Diaz je odlučio da šutira panenku, a senegalski golman Mendy je to pročitao i lagano odbranio udarac, ostavljajući sve u neverici.
Ovakvo finale izazvalo je ogromnu pažnju svetskih medija. Brojni sportski komentatori i portali, uključujući špansku Marcu i britanski The Guardian, osudili su vođenje utakmice i označili je kao „najveću sramotu modernog fudbala“. Rasprava o objektivnosti sudijske arbitraže, VAR tehnologiji i disciplini igrača ponovo se našla u prvom planu.
Bez obzira na to kojim timovima su navijači bili naklonjeni, jedno je sigurno – afrički fudbal zaslužuje finale koje će se pamtiti po spektaklu, a ne po haosu. Ostaje nada da će naredni turniri doneti više sportskog duha, transparentnosti i, pre svega, poštovanja prema igri i njenim pravilima.