Talijanski fudbal se suočava s jednim od najtežih perioda u svojoj istoriji, nakon što se reprezentacija nije kvalifikovala za Svetsko prvenstvo po drugi put uzastopno. Od osvajanja titule 2006. godine, niz razočaranja je nastavljen, a nedavni poraz od Bosne i Hercegovine, nakon izvođenja jedanaesteraca, izazvao je pravu buru unutar Fudbalskog saveza Italije. Nakon ovog poraza usledile su ostavke ključnih figura u savezu, uključujući i ostavke predsednika Gabrielea Gravine, generalnog direktora Gianluigija Buffona i selektora Gennara Gattusa.
Gattuso je preuzeo vođenje tima u trenutku kada su kvalifikacije već bile na ivici neuspeha, pokušavajući da uvede promene i unese novi duh u ekipu. Međutim, timu je nedostajao jasan identitet i efikasna napadačka strategija, što je doprinelo nervoznim nastupima i konačnom porazu u odlučujućem meču protiv Bosne.
Poraz je označio treći uzastopni neuspjeh Italije na putu ka Svetskom prvenstvu, što je do sada nezabeleženo u njihovoj istoriji i izazvalo je talas nezadovoljstva među navijačima i sportskom javnošću.
Nakon razočaravajućeg ispadanja, Fudbalski savez Italije je odmah pokrenuo restrukturiranje svog vrha. Ubzo su podnešene ostavke, a Gennaro Gattuso je takođe napustio položaj selektora manje od godinu dana nakon što je preuzeo tu funkciju. Iako je njegova ostavka stigla nekoliko dana kasnije, italijanski mediji su počeli da spekulišu o pravim razlozima za kašnjenje.
Prema izveštaju dnevnog lista Corriere della Sera, razlog kašnjenja nije bio vezan uz planove Gattusove karijere, već uz želju da njegovi saradnici prime svoja dugovanja pre zvanične objave. Gattuso je insistirao da njegovo osoblje bude isplaćeno, čak i po cenu sopstvenih finansijskih zahteva, pokazujući tako veliku lojalnost i etičnost.
